Možda ste nekada čuli da je nekome „pao natrijum u krvi“. To stanje se stručno zove hiponatremija, i iako zvuči komplikovano, zapravo se radi o poremećaju koji može da bude bezazlen, ali i ozbiljan – sve zavisi koliko je izražen i šta ga je izazvalo.
Hajde da objasnimo jednostavno šta je u pitanju, kako da prepoznate simptome i šta da uradite ukoliko vam se to desi.
Šta je hiponatremija?
Natrijum je mineral koji se nalazi u našem telu i igra ogromnu ulogu – pomaže ćelijama da normalno funkcionišu, reguliše količinu tečnosti, utiče na nerve i mišiće. Normalne vrednosti natrijuma u krvi su između 135 i 145 mmol/L.
Kada natrijum padne ispod 135, govorimo o hiponatremiji. To znači da u telu ima previše vode u odnosu na natrijum, ili da se sam natrijum previše izgubio.
Najčešći uzroci hiponatremije
Ovo stanje može da se javi iz različitih razloga:
- Previše unete vode – kada neko pije ogromne količine vode u kratkom vremenu (npr. sportisti posle treninga ili ljudi na dijetama).
- Bolesti bubrega – jer bubrezi ne mogu da regulišu tečnost kako treba.
- Srčana ili jetrena insuficijencija – zadržavanje tečnosti u organizmu razblažuje natrijum.
- Hormonski poremećaji – posebno problemi sa štitnom žlezdom ili nadbubrežnom žlezdom.
- Lekovi – diuretici (lekovi za izbacivanje tečnosti), neki antidepresivi i lekovi protiv bolova mogu da dovedu do pada natrijuma.
- Povraćanje i prolivi – jer se gubi natrijum zajedno sa tečnošću.
Pijte vodu onoliko koliko ste žedni, nemojte preterivati. Pravilo „8 čaša vode dnevno“ nije univerzalno – potrebe zavise od telesne težine, aktivnosti i klime. Ako vas zanima detaljnije koliko vode je zaista dovoljno piti dnevno, pročitajte naš poseban tekst na tu temu.
Kako prepoznati simptome?
Simptomi hiponatremije zavise od toga koliko brzo i koliko jako padne natrijum. Nekada ljudi skoro i ne primete da se nešto dešava, a nekada tegobe mogu da budu vrlo ozbiljne.
Najčešći znaci su:
- umor i slabost
- glavobolja
- mučnina i povraćanje
- zbunjenost, otežana koncentracija
- grčevi i bol u mišićima
- osećaj nestabilnosti i padovi
Ako je natrijum vrlo nizak, mogu se javiti i ozbiljni simptomi kao što su: napadi (konvulzije), gubitak svesti, pa čak i koma. Zato je važno da se ovo stanje ne shvati olako.
Kada treba otići kod lekara?
Ako primetite da se duže vreme osećate iscrpljeno, da imate učestale glavobolje, grčeve ili smetnje u koncentraciji, najbolje je da uradite osnovne laboratorijske analize. Jedan običan test krvi pokazuje koliki je natrijum.
Hitno se javite lekaru ako dođe do iznenadnog pogoršanja – jakih vrtoglavica, gubitka svesti ili napada.
Kako se leči hiponatremija?
Lečenje zavisi od uzroka i težine problema. Nije isto ako je neko popio previše vode i privremeno razblažio natrijum ili ako postoji hronična bolest bubrega ili srca.
Neki od načina lečenja uključuju:
- Smanjenje unosa tečnosti – kod blažih oblika često je dovoljno da se smanji količina vode koju pijemo.
- Infuzija natrijuma (slana rastvora) – daje se u bolnici kod težih stanja.
- Lečenje osnovne bolesti – ako je problem u bubrezima, srcu ili hormonima, rešava se uzrok.
- Promena terapije – ako lekovi dovode do hiponatremije, lekar može da ih zameni drugim.
Važno je naglasiti da samostalno „dosoljavanje“ hrane obično ne rešava problem i može da naškodi, posebno kod osoba sa visokim pritiskom ili srčanim bolestima.
Saveti za prevenciju
Nije uvek moguće sprečiti hiponatremiju, ali postoje praktični saveti koji mogu da pomognu:
- Pijte vodu onoliko koliko ste žedni, nemojte preterivati. Pravilo „8 čaša vode dnevno“ nije univerzalno – potrebe zavise od telesne težine, aktivnosti i klime.
- Ako trenirate i puno se znojite, razmislite o napicima sa elektrolitima, a ne samo o vodi.
- Ako uzimate diuretike ili lekove koji utiču na hormone i bubrege, redovno kontrolišite krv.
- Obratite pažnju na dugotrajne prolive i povraćanja – tada gubite i vodu i elektrolite, pa treba nadoknaditi i jedno i drugo.
Zaključak
Hiponatremija nije nešto što treba ignorisati, jer može da bude znak ozbiljnog problema u organizmu. Srećom, u većini slučajeva se lako otkriva i leči, samo je važno da reagujete na vreme.
Ako osećate da nešto „nije u redu“, najbolje je da se posavetujete sa lekarom i uradite osnovne analize. Na taj način možete da sprečite komplikacije i sačuvate svoje zdravlje.
Оставите одговор