Odbrojavanje do leta je gotovo- topli dani, sunce, vitamin D- sa dolaskom lepog vremena, većina nas je željna da svoje slobodno vreme provodi napolju i upija sunčeve zrake.
Sunce često povezujemo sa zdravljem, dobrim raspoloženjem i naravno – vitaminom D, koji je važan za naš imunitet, kosti i opšte stanje organizma. Ali trebalo bi da se zapitamo šta sunce zapravo radi našoj koži?
Dok uživate na nekoj plaži, UV zraci polako, ali sigurno ostavljaju trag. Flekice, sitne bore, gubitak elastičnosti kože i neujednačen ten – sve su to znakovi da je naša koža izložena suncu više nego što to može da izdrži.
Zato je važno razumeti kako možemo da se zaštitimo i koliko nam zaštite zapravo treba, kako bismo bezbedno mogli da uživamo u sunčanim danima.
Nepotpuna zaštita kože i posledice
Zaštita kože od sunca nije samo pitanje letnjih dana i odlaska na plažu – to bi trebalo da bude svakodnevna rutina koja može da odloži starenje i da sačuva kožu od fleka koje osim estetski, mogu i zdravstveno da utiču na kvalitet kože.
Ključan saveznik u ovoj borbi je SPF- Sun Protection Factor.
SPF pokazuje koliko dugo možete ostati na suncu bez posledica, odnosno opekotina, u poređenju s vremenom koje bi bilo potrebno da koža izgori bez zaštite.
Na primer, ako biste bez zaštite izgoreli za 10 minuta, SPF 30 bi teoretski trebalo da vam pruži 30 puta dužu zaštitu. Međutim, da li je to zaista tako? Realno, ovakvo teorijsko objašnjenje je validno samo ukoliko mirujete u nekoj zatvorenoj prostoriji.
Morate uzeti u obzir brojne faktore koji utiču na smanjenje te zaštite- koliko ste proizvoda naneli, da li plivate, znojite se itd. U tom slučaju, zaštitu morate nanositi vrlo često kako biste bili bezbedni i kako biste izbegli lečenje crvenila od sunca.
Osim zaštite od opekotina, SPF vas štiti i od mnogo suptilnijih, ali dugoročnijih i agresivnijih oštećenja, poput:
- Preuranjenog starenja kože (bore, opuštenost)
- Hiperpigmentacija (tamne fleke, neujednačen ten)
- Fotostarenja (oštećenja ćelija izazvana UV zračenjem)
- Povećanog rizika od raka kože
UVA i UVB – dupla pretnja
Da bismo razumeli od čega to kožu zapravo štitimo, važno je razlikovati UVA i UVB zrake.
- UVB zraci su odgovorni za crvenilo, opekotine i većinu karcinoma kože.
- UVA zraci prodiru dublje u kožu i odgovorni su za starenje kože, gubitak elastičnosti i fleke.
SPF uglavnom meri zaštitu od UVB zraka, ali dobra krema za lice mora imati široki spektar zaštite, što znači da štiti i od UVA.
SPF 20, 30 ili 50 – šta izabrati?
Verovatno da je cilj dobijanje tena tokom izlaganja suncu, pa se često postavlja pitanje da li je SPF 50 preteran? Da li je SPF 20 dovoljan? Istina je da sve ove vrednosti nude određeni stepen zaštite, ali razlika među njima može biti presudna za vašu kožu dugoročno.
- SPF 20 blokira oko 95% UVB zraka
SPF 30 blokira oko 97%
SPF 50 blokira oko 98%
Iako razlike zvuče male, u praksi znače mnogo – posebno za osobe sa osetljivom kožom, svetlijim tenom, sklonošću ka flekama, ili one koje već imaju znakove starenja.
I ne brinite, i sa zaštitom možete dobiti lep ten, a da vam pritom vaša koža bude zahvalna.
Koji SPF najbolje štiti od starenja?
Ako vam je cilj prevencija bora, gubitka tonusa i pojava pigmentacije, dermatolozi najčešće preporučuju:
- SPF 30 kao minimum za svakodnevnu upotrebu
- SPF 50 u slučaju dužeg boravka na suncu, intenzivnog izlaganja (more, planina, sport), ili kod kože sklone hiperpigmentaciji
U gradskim uslovima, čak i kada je oblačno, UVA zraci prolaze kroz oblake i prozore, što znači da koža svakodnevno prima određenu količinu UV zračenja, bez obzira na to da li sunce „peče“ ili ne, zato osim anti-aging krema u vašu rutinu obavezno uvedite i SPF zaštitu.
SPF i tamne fleke
Hiperpigmentacije (ili „sunčane fleke“) često su posledica kumulativnog oštećenja kože. Iako se mogu pojaviti zbog hormona, akni, ili starenja, UV zračenje gotovo uvek pogoršava situaciju.
Ako već imate tamne fleke, SPF je obavezan deo rutine – bez njega, ni jedna krema protiv fleka neće dati trajne rezultate.
Osip od sunca – neželjena reakcija na UV zrake
Osip od sunca, poznat i kao polimorfna svetlosna erupcija (PMLE), jedna je od najčešćih kožnih reakcija na izlaganje UV zračenju, naročito na početku sunčanih perioda kada je koža još „nepripremljena“.
Ova pojava se obično javlja nekoliko sati nakon izlaganja suncu i karakterišu je crvenilo, sitne bubuljice, plikovi ili svrab, najčešće na dekolteu, ramenima, rukama i nogama – delovima tela koji su prvi put direktno izloženi suncu posle dužeg vremena.
Ovakva reakcija nije opasna, ali može biti prilično neprijatna i iritantna, a osim toga i estetski neugodna. PMLE se najčešće javlja kod osoba koje imaju svetliji ten i koje “brzo gore”. Kada osip nastane, tu pomažu hladne obloge i prestanak svakom ponovnom izlaganju suncu.
Naravno, ključ je u prevenciji, pa se svakako savetuje izbegavanje sunca kada je najjače (od 11 do 16 časova).
Ukoliko želite da zaštitite svoje lice od preranog starenja, redovno korišćenje SPF-a je najjednostavniji i najefikasniji korak. Uvrstite SPF 30 ili SPF 50 u svoju svakodnevnu rutinu, bez obzira na godišnje doba, jer to što činite danas, činite da biste sačuvali zdrav i mladolik izgled sutra.
Оставите одговор